Nikada mi nije palo na pamet da odrastem i da se uozbiljim!

Published December 13, 2015 by osvestimozivot

Dobrosav Bob Živkovic je radio u svim velikim izdavačkim kućama u Srbiji (Dečje novine, Draganić, Laguna, Prosveta, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Svet igračaka L, Alnari, Narodna knjiga-Alfa, Odiseja, Platon, Zepter), ali najvažniji i najplodniji deo njegovog rada je vezan za Kreativni centar – najvećeg izdavača knjiga za decu u zemlji i regionu. Tokom dvadeset godina rada za ovog izdavača, Bob ilustruje više od stotinu knjiga, koje su prevedene na preko 40 jezika.

Radi za časopise posvećene deci, Tik-Tak i Zeka (1987-1998). Autor je popularnog dečjeg stripa Jajzi, koji je redovno objavljivan u okviru dečjeg časopisa Tik-Tak. Kasnije postaje redovan ilustrator u Politikonom Zabavniku, časopisu namenjenom pre svega deci osnovnog i srednjeg obrazovanja, a i dan danas je jedan od najprodavanijih magazina u Srbiji. Njegove ilustracije su se našle i na stranama časopisa Nacionalna Geografija Junior, Evropljanin, Dnevni Telegraf, NIN, Huper, Draganić, Playboy, Maxim itd.

U isto vreme aktivno radi kao ilustrator Naučne Fantastike i Fantazije. Njegove ilustracije se objavljuju u edicijama Znak Sagite, Almanahu Naučne Fantastike i Fantazije Monolit kao i u magazinu Alef. 3 puta je dobio nagradu Lazar Komarčić, najveću srpsku nagradu za rad na polju naučne fantastike (1985. 1986. i 1988. godine), a 1988. godine dobija povelju Društva za znanstvenu fantastiku Sfera (Zagreb). Tokom karijere je ilustrovao više od 50 romana i zbirki kratkih prica najpopularnijih pisaca naučne fantastike i fantazije i njegov rad često smatraju najznacajnijim faktorom u popularizaciji pojedinih autora u Srbiji. Kao ilustrator naučne fantastike, najpoznatiji je po veličanstvenom radu na Tolkinovoj trilogiji Gospodar prstenova, kao i po ilustracijama za knjige Stivena Kinga, Klajva Barkera, Rodžera Zelaznija i mnogih drugih.

10257497_10202807400358606_5005153691715112114_o

Prustova pitanja za Nedeljnik

Koja je vaša predstava o savršenoj sreći?

Sloboda. Da budem, da želim, da odem, da se vratim, da volim, da hoću I da neću.

Koji je vaš najveći strah?

Samoća. Ne da “ću ostati sam”, nego da “jesam sam”.

S kojom istorijskom figurom se identifikujete?

Frida Kahlo.

Kojoj živoj osobi se najviše divite?

Nema živih. Umro je. Jean Giraud Moebius. Nema više idola.

Koja je vaša osobina koju ne podnosite kod sebe?

Ne umem da praštam.

Koja je vaša najveća ekstravagancija?

Nikada mi nije palo na pamet da odrastem I da se uozbiljim. Nikada mi nije palo na pamet da naučim da vozim kola, nikada nisam platio info stan ili struju, ne umem da promenim slavinu, zamenim osigurače. Uspeo sam da se ceo život igram i crtam.

11219506_10205128812552460_356836757563926151_o

Koje je vaše omiljeno putovanje?

New York, nekoliko meseci pokušaja da zivim u Greenwich Village.

Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?

Snaga. Teže je biti slabiji, najteže je zaplakati, strašno je popustiti, jos strašnije pobeći. Lako je biti jak i junačiti se.

U kojim prilikama lažete?

Bez prekida. Istina je dosadna, istina služi samo statistici. Iistinu svi vide i znaju. Istina je posao fotografa, a ja ilustrujem, lažem ko pas, preterujem, glupiram se, tumačim, iskrivim, ispravim.

 

471568_3474270328011_1392851146_o

 

Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?

Prvih 150 kilograma, ostalo može da prođe.

Koje reči ili rečenice prečesto koristite?

Psujem ko kočijas. Sramota.

Koja je vaše najveće kajanje?

Što sam kao klinac zapalio prokletu cigaretu, (prestao sam, jedva) !

Ko je ljubav vašeg života?

Neću da vam kazem 😛  (da sve ostale saznaju da su manje ljubavi)

rrrrrGde ste i kada bili najsrećniji?

U Beogradu, 1986.

Koji talenat biste voleli da imate?

Bilo koji muzicki. Da umem da pevam, da sviram bilo šta, da imam bar malo sluha.

Kako se trenutno osećate?

Na dijeti sam. Osećam se kao “da mi se jede nešto slatko”.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Sreo sam decu koja su rasla na mojim crtežima i svi su divni i veliki ljudi. Laskam sebi da sam bio deo njihovog detinjstva I ponosan sam.

Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?

Muškatla (to znam!….rekla mi “žena”!)

Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?

Stakleni meda, Prsten iz gospodara prstena, komplet prvog izdanja Tarzana… ( i desetak miliona dolara) (u dijamantima) (u banci) (žuljalo me ispod dušeka) (švajcarska) (ne dušek..nego banka)

 

10362582_10203513776857577_1602102899707684220_n

Šta je za vas oličenje patnje?

Kad izgubiš nekoga koga voliš.

Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?

Bavim se zanimanjem koje volim i koje sam izabrao. Nikad ništa drugo nisam ni znao ni radio. Nemam ni želju…

11990457_10206089357925494_8752278016525495667_n

Ko su vaši uzori u životu?

Nemam uzora. Ne mogu da zamislim da ličim na nekoga. Umesto uzora trudim se da ne postanem nikada kao 4 moja kontra-uzora. Prvi kontra uzor je lagao sam sebe, drugi je dao sve od sebe, treći kontrauzor nije umeo nikad da da ni trunku sebe , i poslednji je uspeo da izgubi šve sto je imao. Ne bih želeo da budem oni, sve ostalo je ok, ostalo sam ja.

314297_3839121529063_1540921330_n

Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?

Tarzan, naravno.

Gde biste voleli da živite?

Na staroj planini u selu Височка Ржана.

Šta najviše mrzite?

Laž, zlo, glupost I škembiće.

Kako biste voleli da umrete?

Ne bih voleo da umrem.

Koji je vaš moto?

Nemam moto. Moto je za tvrdoglave, uporne. Morao bih da se drzim njega, da se ne menjam, morao bih vas da nagovaram da je moj moto baš sjajan I da je jedini put kojim vredi ići.

 

 

Dobrosav Bob Živkovic

 

Advertisements

Osho o MEDITACIJI

Published December 12, 2015 by osvestimozivot

Misao i meditacija dijametralno su suprotne. Prva se kreće van, a druga unutra. Misao je način da upoznamo druge; meditacija način da upoznamo sebe. Ali misao se inače smatra meditacijom. To je vrlo ozbiljna i proširena greška i želim vas upozoriti da ne počinite tu temeljnu grešku. Meditacija znači postojanje bez delovanja. Meditacija nije delovanje nego stanje postojanja. To je biti postojan u svojoj vlastitoj prirodi. Delovanjem dolazimo u kontakt sa spoljnjim svetom; ne-delovanjem dolazimo u kontakt sa sobom. Kada ništa ne radimo postajemo svesni onoga što jesmo, ali stalno smo uključeni u raznolike aktivnosti i ne znamo sebe. Mi se čak i ne sjetimo da postojimo. Duboko smo zaokupljeni. Barem se telo odmara ali um se uopšte ne odmara. Budni, mi mislimo; u snu sanjamo. Zaokupljeni stalnim brigama i delatnostima, jednostavno zaboravljamo sebe. Pod pritiskom naših poslova mi izgubimo sebe. Kako je to čudno! Ali to je činjenica. Postali smo izgubljeni, ne u mnoštvu ljudi nego u našim vlastitim mislima, u našim vlastitim snovima, u našim vlastitim brigama i poslovima. Postali smo izgubljeni u sebi.

brain-954821_640

Meditacija je način da se oslobodimo iz ovog samo-stvorenog mnoštva, iz ove mentalne jake želje za lutanjem.

Koliko vam je stepenika ostalo do vrha?

Published December 11, 2015 by osvestimozivot

Ostvarivanje cilja je kao penjanje uz stepenice. Svakog dana uspemo da savladamo barem jedan izazov, da se popnemo na sledeći stepenik. Tako, svakog dana smo za jedan stepenik više nego juče.

Dok se penjemo, oko nas prolaze ljudi, poznati i nepoznati, neki nas zaustave da nas pitaju gde se nalazi neka ulica, neki nam se nasmeše, neki nas mrko pogledaju, ali mi, uprkos svemu, nastavljamo da se penjemo.

Tokom tog našeg puta se dešava i da uslovi nisu idealni. Nekad pada kiša, nekad duva vetar, nekad smo gladni, umorni, ali ipak nastavljamo dalje, jer se sa svakim pređenim stepenikom, ma koliko nam ponekad bilo teško, ipak osećamo zadovoljnije, srećnije … Znamo da radimo pravu stvar i da ćemo stići do cilja.

Penjući se, kroz glavu nam prolazi milion misli … neke od njih su motivišuće, neke obeshrabrujuće, ali na njih ne treba da se obaziremo već samo da sledimo ono što želimo jer je to jedino važno.

Kad se popnemo do vrha stepenica i okrenemo se, videćemo koliko smo postigli i bićemo ponosni na sebe zbog svog truda koji smo uložili. Nije bitno koliko nam je vremena bilo potrebno, bitno je samo da smo pobednici. Pobedili smo sve izazove i ostvarili svoj cilj.

A vi, da li ste se i vi danas savadali barem jedan izazov i popeli se jedan stepenik više u odnosu na juče?

image

Dnevna doza motivacije

Koncentriši svoj um

Published December 10, 2015 by osvestimozivot

“Od sada na dalje, budi svakog časa svestan šta je cilj tvog života. Usmeri svoj um na obilje mogućnosti oko sebe. Počni da živiš sa više radosti. LJUDSKI UM JE NAJVEĆI FILTER NA SVETU. Kada se koristi na odgovarajući način on odbacuje ono što smatraš nevažnim i pruža ti samo informacije koje tražiš u to vreme. Baš u ovom času dok sedimo ovde u tvojoj dnevnoj sobi, postoje stotine i stotine, ako ne i hiljade stvari, koje se dešavaju , a na koje mi ne obraćamo pažnju. Zvuci ljubavnika koji se kikoću dok šetaju po promenadi, zlatna ribica u akvarijumu iza tebe, hladan vazduh koji izlazi iz klima uređaja,pa čak i otkucaji mog srca. U trenutku kada odlučim da se koncentrišem na otkucaje mog srca,počinjem da zapažam njegov ritam i osobine. Slično tome, kada rešiš da koncentrišeš svoj um na glavni smisao svog života, tvoj um počinje da filtrira nevažno i fokusira se samo na važno”

Robin Šarma

image

Kritičke misli

Published December 1, 2015 by osvestimozivot

“Prihvatam sve svoje emocije, ali odlučujem da se ne utapam u njima.”

Posmatrate li svet kritično? Da li osuđujete ? Da li imate nadmene stavove?

Većina nas ima tako jaku tendenciju da osuđuje i kritikuje da ne možemo da se okanimo te navike. Međutim, jako je važno da se na tome odmah radi. Nikada nećemo biti u stanju da zaista volimo sebe dok ne prevaziđemo potrebu da zagorčavamo život sebi i drugima.

Kao beba bili ste tako otvoreni prema životu! Gledali ste svet začuđenim očima. Osim ako vas nešto nije uplašilo ili vam neko naudio, prihvatali ste život onakvim kakav je. Kasnije, kad ste odrasli, počeli ste da prihvatate mišljenja drugih kao svoja!

Lujza kaže: Verujem da vam kritika smežurava duh. Ona samo podstiče stanovište “da nismo dovoljno dobri”. Svakako ne budi ono najbolje u nam

Kao što sam mnogo puta rekla , verujem da je “TREBA DA” jedna od najštetnijih konstrukcija u našem jeziku. Svaki put kada je upotrebimo, mi u suštini govorimo da grešimo, da smo pogrešili, ili da ćemo pogrešiti. Volela bih da izbacim to “TREBA DA “iz rečnika zauvek i zamenim je rečju “MOĆI“. Ova reč nam daje izbor i tako nikad ne grešimo.

Dakle:

“Prihvatam sve svoje emocije, ali odlučujem da se ne utapam u njima.”goal-729567_640

Povezivanje s inteligencijom tela

Published October 13, 2015 by osvestimozivot

Život kakav poznajete zapravo je tanak sloj događaja koji prekriva dublju stvarnost. U toj dubljoj stvarnosti vi ste deo svega što se upravo događa, svega što se ikada dogodilo i svega što će se ikada dogoditi. U toj dubljoj stvarnosti izvan svake sumnje znate ko ste i šta je vaša svrha. Nema zbrke niti sukoba ni s jednom drugom osobom na svetu. Vaša životna svrha je pomoći svemiru da raste i razvija se. Kad pogledate samoga sebe, vidite samo ljubav. Međutim, ništa od toga ne čini tajnu života. Tajna je u načinu izvlačenja svega toga na površinu. Kad bi me neko upitao kako se može dokazati da tajna života zaista postoji, najjednostavniji dokaz bila bi upravo ta velia razdvojenost duboke stvarnosti i svakidašnjeg života. Od samoga rođenja neprestano nailazimo na znakove koji nas upućuju na drugi, unutrašnji svet. Jeste li ikada doživeli trenutak udivljenja? Takve trenutke moguće je doživeti uz prelepu muzk ili uz prizor prirodne lepote od kojega se naježite. Ili ste možda krajičkom oka zapazili nešto poznato – jutarnju svetlost, stablo koje se povija na vetru, lice usnule voljene osobe – i u tom trenutku shvatili da je život više nego što se na prvi pogled čini. Naišli ste na nebrojene znakove, ali ste ih prevideli jer nisu činili jasnu poruku. Upoznao sam iznenađujuće mnogo ljudi čiji su duhovni počeci bili zaista čudesni: u djetinjstvu su opazili kako bakina duša odlazi u trenutku smrti, na rođendan su oko sebe opazili svetlosna bića, putovali izvan svojih fizičkih tela ili su, stigavši kući iz škole, na vratima ugledali voljenog člana porodice iako je ta osoba nedavno poginula u strahovitoj saobraćajnoj nesreći. (Jedan mi je čovek rekao kako je prvih deset godina svog života bio “dečak iz balona” jer je u svom balonu putovao visoko iznad grada i u nepoznate zemlje.) Milioni ljudi – što nije preuveličavanje, već zaključak izveden iz anketa – videli su sebe okupane bisernom svetlošću. Ili su čuli glas za koji su znali da dolazi od Boga. Ili su u detinjstvu imali nevidljive čuvare, tajne prijatelje koji su ih čuvali dok su spavali. Na kraju sam zaključio da je više ljudi koji su doživeli takva iskustva – istinska, tajna putovanja u stvarnost koju od ove stranosti razdvaja samo tanak veo neverice – nego što je onih koji ih nisu doživeli. Otvaranje vela znači promenu sopstvenog poimanja. U pitanju je lična, potpuno subjektivna, ali ipak vrlo stvarna promena. Gde započeti rešavanje zagonetke koja je svuda, ali ipak ne čini celovitu poruku? Veliki detektiv poput Sherlocka Holmesa potragu bi započeo s polazišta osnovnog zaključka: nešto nepoznato želi biti poznato. Tajna koja ne želi biti otkrivena, nastavlja se povlačiti što joj se više približavate. Tajna života se tako ne ponaša: ako znate gde valja tražiti, nepoznato se odmah otkriva. Ali, gdje je to? Telesna je mudrost dobro polazište u skrivene dimenzije života jer je, iako nevidljiva, neporecivo stvarna – sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka medicinski istraživači su počeli da prihvataju tu činjenicu. Pre se smatralo da je mozak jedinstven po svojoj sposobnosti inteligencije. Ali tada smo znakove inteligencije počeli otkrivati u imunom sistemu, a zatim i u digestivnom traktu. U oba navedena sistema moguće je opaziti jedinstvene glasničke molekule koje obilaze sve organe, prenose poruke mozgu i od mozga, ali deluju i samostalno. Leukocit, sposoban razlikovati uljeze odnosno neprijateljske bakterije od peludi, zapravo donosi inteligentnu odluku iako plovi protokom krvi nezavisno od mozga. Pre deset godina bilo bi besmisleno govoriti o inteligenciji creva. Bilo je poznato da se u sluznici creva nalazi hiljadu živčanih završetaka, ali to su bile tek udaljene stanice nervnog sistema koji je pomoću njih održavao vezu s priprostim poslom izvlačenja hranjivih stvari iz hrane. Danas se ispostavlja da creva i nisu tako priprosta. Njihove rasprostranjene nervne ćelije čine fino usklađen sistem reagovanja na spoljnje događaje: neugodnu primedbu na poslu, pretnju opasnosti ili na smrt u porodici. Reakcije želuca pouzdane su kao i misli mozga te jednako složene. Vaše debelo crevo, jetra i želudac takođe razmišljaju iako ne verbalnim jezikom mozga. Ispostavlja se da je ono što su ljudi nazivali “reakcijom utrobe” zapravo tek nagoveštaj složene inteligencije na delu u stotinama hiljada milijardi ćelija. Zbog sveobuhvatne medicinske revolucije naučnici su zakoračili u skrivenu dimenziju koju niko do tada nije ni naslutio. Celije nas misaono nadmašuju već milionima godina. Štaviše, njihova bi mudrost, starija od mudrosti moždane kore, mogla biti najbolji model onoga što je jedino starije od njih – svemira. Možda nas i svemir misaono nadmašuje. Gde god pogledam, zapažam šta kosmička mudrost pokušava postići. A to je gotovo isto ono što i sam pokušavam postići – rasti, razvijati se i stvarati – a najveća je razlika u tome što moje telo s univerzumom sarađuje mnogo bolje nego što meni polazi za rukom.

POVEZIVANJE SA INTELIGENCIJOM TELA:

1. Vi imate uzvišenu svrhu.

2. Deo ste jedinstva života.

3. Vaša je svest uvek spremna za promenu. Ona iz trenutka u trenutak uviđa sve što vas okružuje.

4. Sve druge prihvatate kao sebi ravne, bez osuđivanja i bez predrasuda.

5. Svakom trenutku prilazite s obnovljenom kreativnošću, ne ustrajete u staroj, potrošenoj.

6. Vaše postojanje prati ritmove univerzuma. Osećate se sigurno i poduprto.

7. Vaše viđenje delotvornosti jeste dopustiti toku života da vam donese ono što vam je potrebno. Sila i borba nisu vaši načini.

8. Osećate povezanost sa svojim izvorom.

9. Posvećeni ste davanju kao izvoru obilja.

10. Svaku promenu, uključujući rođenje i smrt, posmatrate kroz prizmu besmrtnosti. Za vas je najstvarnije ono nepromenjivo.

1422567_10205124751331401_1546612198484969564_n

Deepak Chopra: The book of secrets

Zapanjujuće činjenice o isceljujućoj sposobnosti mozga !

Published October 11, 2015 by osvestimozivot

“Godine 1968, doktor Džon R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofizičar i socijalni psiholog, objavio je da naš mozak nema, kako se do tada mislilo, 12 – 14 milijardi moždanih ćelija, već sto milijardi. Postoji oko hiljadu međusobnih veza ili sinapitčkih spojeva po ćeliji, ili oko hiljadu triliona međuspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svake sekunde našeg života, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo. Iznad svega ovoga, u svakoj pojedinačnoj ćeliji (ovo uključuje otprilike deset triliona ćelija u ostatku tela) kapacitet informacija zapisanih u DNK predstavlja broj koji je trideset puta veći od ukupnog broja slova zapisanih u Enciklopediji Britanici. Za matematičara je to oko 6 x 109. Ako bi se rastegnula DNK u svih deset triliona ćelija i povezala da čini neprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmašuje širinu celog Sunčevog sistema! Jednog dana, na kraju časa, upitao sam svog profesora, inače zagovornika organske evolucije sledeće pitanje: ”Kako teorija evolucije objašnjava razvoj ljudskog mozga koji ima sposobnost da rešava probleme mnogo veće od onih sa kojima će se tokom života susresti? Prema evolucionoj teoriji organizam razvija samo one sposobnosti koje su mu neophodne.” Bio je iskren i objasnio da evolucionistička teorija nema valjano objašnjenje za ovu pojavu. A onda je on upitao: “Zašto veruješ da mozak ima kapacitet koji ne možemo upotrebiti tokom celokupnog životog veka?” Učinilo mi se da sam video iskricu u njegovom oku kad je postavio to pitanje i pomislio sam da možda očekuje teološko objašnjenje budući da je znao da sam religiozan. Naravno, nisam imao srca da ga razočaram, pa sam odgovorio: ”Verujem da kad je Bog stvorio prvog čoveka po svom obličju, nije imao nameru da ga poživi šezdeset, sedamdeset pa čak ni sto godina. Bog je planirao da čovek živi večno. Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da se fascinira beskonačnim univerzumom kroz beskrajnu večnost!” Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: “Možda si u pravu.” I ja čvrsto verujem da jesam. Slažem se sa autorom koji je napisao: “Svako ljudsko biće koje je stvoreno prema Božjem obličju, obdareno je istorodnom silom kao i sam Stvoritelj – individualnošću, silom da misli i čini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni koji prihvataju odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju uticajan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile; obučavanje mladih da budu ljudi ljudi koji misle svojom glavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.” Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bića je vodila čuvenog neuro-istraživača Džona C. Eklesa da pred kraj predanog istraživačkog života izjavi sledeće:“Pošto materijalistički pogled na svet nije u stanju da objasni našu jedinstvenost, prinuđen sam da jedinstvenost sebe samog tj. svoje ličnosti pripišem činu natprirodnog duhovnog stvaranja. Teološki govoreći, svaka ličnost je neponovljiva Božja kreacija koja se usađuje u rastući fetus u vremenu između začeća i rođenja. To je činjenični dokaz unutrašnjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije moguć bez ‘Božanske kreacije’. Priznajem da nijedno drugo objašnjenje meni nije logično; niti genetska jedinstvenost sa svojom fantastično neverovatnom kombinatorikom; niti diferencijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determiniše nečiju jedinstvenost, već je samo modifikuje. Zaključak je od neprocenjivog teološkog značaja. On iznova učvršćuje naše verovanje u postojanje ljudske ličnosti kao čovekove celokupnosti i njenog čudesnog porekla u Božjem stvaranju. Po njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transcedentnog Tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajnštajn verovao, već kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.” Ovim izražavam svoje napore da sa dubokom poniznošću razumem ličnost sebe samog, kao biće koje je u stanju da doživi sopstvenu stvarnost. Nudim vam ovo u nadi da ćemo mi ljudi biti u stanju da otkrijemo tu veru koja preobražava u značenju i značaju ovu predivnu avanturu koja je svakome od nas darovana u našem malom mikrokosmosu, kroz naš predivni mozak koji je naš kontrolni centar u procesima memorisanja, kreativnosti i uživanja u odnosima sa drugim bićima.”Neki neuro-naučnici veruju da na rođenju mozak sadrži najveći broj neurona (nervnih ili moždanih ćelija) u toku celog života. Od tada, kažu ovi naučnici, moždane ćelije izumiru neverovatnom brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga, uključujući motornu koru i frontalne režnjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki dan. Ali ako odemo malo dublje u moždanu strukturu, postoji mali ili nikakav gubitak ćelija. Iako ne znamo pravi razlog smrti ovih ćelija, možemo načiniti naučnu pretpostavku na osnovu sličnog procesa gubitka moždanih neurona u poznim godinama. Ono što zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo moždane ćelije, one izumiru. Ovo je rezultat 28- ogodišnje studije u kojoj je praćeno četiri hiljade stanovnika države Vašington. Princip je jasan: “Iskoristi ili izgubi!” Naravno, iako je neupotreba važan, nije i jedini činilac gubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromašna ishrana, infektivne bolesti, neodgovarajuće okruženje i povrede glave, takođe u velikoj meri doprinose gubitku ovih dragocenih ćelija. Ovaj gubitak za sobom vuče neizbežne posledice – slomljen mozak! – kao što su onesposobljenost, napredujuća degeneracija, mentalna konfuzija, iskrivljeni doživljaj i gomila emotivnih poremećaja! Naučnici su pronašli važnu stvar. Mozak ne voli da bude slomljen! Ustvari, kad neuron u mozgu umre, mozak istog momenta odašilje “komunalnu jedinicu” makrofaga, da počiste mrtvo tkivo pre nego što ono “zagadi” moždano okruženje. Mozak onda naredi armiji rezervista – astrocitima da se pripreme za desant i ispuste tovare “faktora rasta neurona” (nerve growth factor) čim za to dobiju zeleno svetlo. Proučavaoci mozga su otkrili da mozak čeka da mi, ili neko ko brine o nama, izda naređenje. Ovakvo naređenje izdajmo svaki put kad se nateramo na razmrdavanje našeg tela i mozga. Baš tako! Mi sami, ili neko ko nas voli i brine o nama, smo u stanju da isceljujemo! Svojim očima sam video dete koje nije imalo centar za sluh, gledanje i druge velike i važne moždane strukture; dete koje je trebalo da nikad ne progleda, da nikad ne začuje zvuk, ili uradi išta sem da leži paralizovano u krevetu do kraja života. Posmatrao sam njegovu majku kako ga dugo vremena sa ljubavlju snažno masira. Gledao sam kako mu pridržava glavu i grudni koš, dok ga ohrabruje da zapuzi – da pokuša da upotrebi ruke i noge. Posmatrao sam je kako njegov svet ispunjava predivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok ga snažno masira. I video sam njegovo puzanje! Video sam da je odgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Video sam, i to dobro! Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaustavljen na nivou primarnog moždanog tkiva, na samom početku. On je imao tako malo da ponudi. Ali, kao odgovor na majčinu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak je izdao naređenje armiji astrocita da se rastrči svud po mozgu ioslobodi faktor rasta neurocita, kako bi iznikli novi moždani putevi i veze između nekolicine neoštećenih teritorija. Ove nove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgovarajući i kontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalije kako bi se električna pražnjenja mogla prenositi i time omogućiti novonastalim enzimima da ovom detetu omoguće da koristi svoje udove, oči i uši. Posmatrao sam u čudu, kako mlada devojka, u svojim ranim dvadesetim, prelepo svira klavir, iako joj je pre toga “muzički mozak” i veći deo desne hemisfere, hirurški odstranjen. Njeni hirurzi su verovali da će ostati paralizovana i vezana za krevet u ostatku svog života. Ali ona je insistirala da nauči da svira klavir. I određenim, odgovarajućim i usmerenim naporima, naučila je. Ima još mnogo toga da se nauči o misterioznom i strahopoštovanja dostojnom mozgu.”

mozak_1375800686_672x0_1384871882_670x0_1386082246_670x0

Dr Elden Čalmers

“Kako unaprediti mozak

ili

Kako izlečiti slomljen mozak”